Kako birati i odgajati ljubimca Niko Spevec je hrvatski "šaptač psima"
Razgovarali smo s hrvatskim “šaptačem psima”, Nikome Spevecom koje je odgojem i treniranjem pasa bavi odmalena. Njegova velika ljubav prema psima prerasla je u profesiju. Niku sam upoznala prije nekoliko godina kada sam nabavila psa. Trebala mi je pomoć oko odgoja, a Niko je sigurno jedan od najboljih odabira.
Razgovarala: Ivana Radić
Niko otkad se baviš dresurom pasa i kakav je bio tvoj put?
Otkad znam za sebe imam neku fascinaciju prema psima. Kad sam bio mali nisu me zanimali autići ili igračke, oduvijek su me zanimale životinje.
U dobi od otprilike 5 godina od bake sam dobio enciklopediju o psima. Bio sam oduševljen. Proučavao sam pasmine, čitao o psima a najviše su me privukli stafordi. Naravno, njih nisam ih smio imati.
Kako sam jako želio psa roditelji su mi odlučili kupiti mopsa. Zaključili su da je to najbolje za mene. Moj prvi kontakt s njim nije protekao glatko. Naime, tada mopsevi nisu bili toliko popularni.
Moj mops je imao visoku razinu energije i odmah mi je prišao, a zbog neobične njuške sam ga se jako preplašio. Kako smo se nas dvojica upoznavali sve sam se više opuštao s njim.
S obzirom na to da sam bio mali nisam preuzeo kompletnu brigu o njemu. On je bio dosta posesivan prema hrani i imao je neke
probleme koje je razvio kroz način života. Kako sam rastao počeo sam se intenzivno baviti njime i prepustio sam se osjećaju kada sam bio s njim i trenirao.
Gledao sam videa, čitao sam knjige i na neki svoj način sam riješio njegove traume i reaktivnost prema drugim psima. S obzirom na to da je on tada imao već 7 godina i da sam strpljivim radom s njim uspio riješiti probleme s kojima se on nosio, shvatio sam da
mogu raditi i s drugim psima.
U međuvremenu sam ipak nabavio stafordicu Lee, iako nisam smio jer sam imao samo 14 godina. To je bio totalni šok za moje roditelje čija je prva reakcija bila da mi ju uzmu. No vidjeli su da se ja s tim jako teško nosim pa su mi ju nakon nekog vremena
vratili. Ona je bila moj eksperiment. Njoj sam se potpuno posvetio, učio s njom, trenirao i ona je danas perfektan pas.
To su bili moji počeci sa psima.
Iako sam od petog razreda osnovne sanjao da radim samo sa psima to sam počeo prakticirati tek s 18 godina. Sve više i više ljudi me
kontaktira kad imaju probleme s ponašanjem pasa. Tako pomažem i psima i ljudima. Psima da se nauče nositi sa svojim traumama, a ljudima da nauče kako se ponašati prema psima da bi oni bili zadovoljni. Imam svoj oblik tehnike i princip rada te se danas isključivo bavim treniranjem pasa.
Što bi preporučio ljudima kad biraju psa za svog ljubimca?
Kao i u svemu, treba krenuti od samog budućeg vlasnika psa. Oni trebaju promotriti što žele, kakve su njihove potrebe i kakvi su kao ljudi.
Ako ste dominantna osoba onda sigurno nije dobar izbor uzeti plahog psa i obrnuto. Ako uzimate psa iz azila morate znati da su to psi koji mogu imati neke traume.
Ako uzimate psa s ulice, tim psima uglavnom ne treba socijalizacija, ali im treba struktura u kući.
Štene morate odgojiti i morate imati na umu da štene od dva mjeseca jako brzo upija vašu rutinu, vaše navike. Pas uči konstantno dok je uz vas. Ako radite pogrešne stvari i to štene uči pogrešnu rutinu i pogrešne navike.
U leglu je bitno u kojoj je pas ulozi jer su psi bića čopora, a svaki čopor ima svoju strukturu koja se dijeli na početak, sredinu i kraj čopora. U čaporu imate dominantne pse, srednju kategoriju pasa koja je najjednostavnija, idealni za velike obitelji, kaos „happy go lucky“, i treću kategoriju, a to su osjetljivi ili plahi psi.
Ako osoba koja je jako dominantna uzme plahog ili osjetljivog psa onda će taj pas s vremenom razviti veću nesigurnost. Ako je osoba plaha onda za nju nije dominantan pas jer će pas preuzeti ulogu vođe.
Trebamo zaboraviti estetiku psa, a trebali bismo gledati koja je pas kategorija u čoporu i koju razinu energije ima – visoku, srednju ili nisku. Estetika je zadnja.
Problem je kad ljudi nabave psa koji im estetski najviše odgovara ili s mišlju da uzmu onog psa koji im je prvi došao. Pas koji dođe do vas obično ima visoku razinu energije i to nema veze s time da nas je odabrao nego je samo prvi došao.
Pasmina je bitna, ali ne i presudna.
Ako želite rekreativnog psa nemojte nabaviti pasminu koja je predviđena za lov, traženja, kopanja i slično.
Kako zadovoljiti svakodnevne potrebe pasa?
Potrebno je svakodnevno izvoditi aktivnosti koje će zadovoljiti psiho- fizičke potrebe psa. To znači da pas treba ići u šetnju barem sat i pol u komadu, moramo mu davati neke zadatke i mora se družiti sa svojom vrstom.
Može li se svaki pas izdresirati?
Može, ako nema neki neurološki problem. Ovisi o stupnju traume, ali da, moguće je.
Koja je uloga vlasnika u dresuri?
Uloga vlasnika je velika, ali morate imati ideju kako se nešto radi i kako se to može učiniti. Morate i vi učiti.
Ako imamo problema s našim ljubimcem kome se obratiti?
Nekome tko svojim znanjem i iskustvom može pokazati i dokazati da može pomoći
vašem psu.
Foto:Niko Spevec
Kako birati i odgajati ljubimca Niko Spevec je hrvatski "šaptač psima"
Razgovarali smo s hrvatskim “šaptačem psima”, Nikome Spevecom koje je odgojem i treniranjem pasa bavi odmalena. Njegova velika ljubav prema psima prerasla je u profesiju. Niku sam upoznala prije nekoliko godina kada sam nabavila psa. Trebala mi je pomoć oko odgoja, a Niko je sigurno jedan od najboljih odabira.
Razgovarala: Ivana Radić
Niko otkad se baviš dresurom pasa i kakav je bio tvoj put?
Otkad znam za sebe imam neku fascinaciju prema psima. Kad sam bio mali nisu me zanimali autići ili igračke, oduvijek su me zanimale životinje.
U dobi od otprilike 5 godina od bake sam dobio enciklopediju o psima. Bio sam oduševljen. Proučavao sam pasmine, čitao o psima a najviše su me privukli stafordi. Naravno, njih nisam ih smio imati.
Kako sam jako želio psa roditelji su mi odlučili kupiti mopsa. Zaključili su da je to najbolje za mene. Moj prvi kontakt s njim nije protekao glatko. Naime, tada mopsevi nisu bili toliko popularni.
Moj mops je imao visoku razinu energije i odmah mi je prišao, a zbog neobične njuške sam ga se jako preplašio. Kako smo se nas dvojica upoznavali sve sam se više opuštao s njim.
S obzirom na to da sam bio mali nisam preuzeo kompletnu brigu o njemu. On je bio dosta posesivan prema hrani i imao je neke
probleme koje je razvio kroz način života. Kako sam rastao počeo sam se intenzivno baviti njime i prepustio sam se osjećaju kada sam bio s njim i trenirao.
Gledao sam videa, čitao sam knjige i na neki svoj način sam riješio njegove traume i reaktivnost prema drugim psima. S obzirom na to da je on tada imao već 7 godina i da sam strpljivim radom s njim uspio riješiti probleme s kojima se on nosio, shvatio sam da
mogu raditi i s drugim psima.
U međuvremenu sam ipak nabavio stafordicu Lee, iako nisam smio jer sam imao samo 14 godina. To je bio totalni šok za moje roditelje čija je prva reakcija bila da mi ju uzmu. No vidjeli su da se ja s tim jako teško nosim pa su mi ju nakon nekog vremena
vratili. Ona je bila moj eksperiment. Njoj sam se potpuno posvetio, učio s njom, trenirao i ona je danas perfektan pas.
To su bili moji počeci sa psima.
Iako sam od petog razreda osnovne sanjao da radim samo sa psima to sam počeo prakticirati tek s 18 godina. Sve više i više ljudi me
kontaktira kad imaju probleme s ponašanjem pasa. Tako pomažem i psima i ljudima. Psima da se nauče nositi sa svojim traumama, a ljudima da nauče kako se ponašati prema psima da bi oni bili zadovoljni. Imam svoj oblik tehnike i princip rada te se danas isključivo bavim treniranjem pasa.
Što bi preporučio ljudima kad biraju psa za svog ljubimca?
Kao i u svemu, treba krenuti od samog budućeg vlasnika psa. Oni trebaju promotriti što žele, kakve su njihove potrebe i kakvi su kao ljudi.
Ako ste dominantna osoba onda sigurno nije dobar izbor uzeti plahog psa i obrnuto. Ako uzimate psa iz azila morate znati da su to psi koji mogu imati neke traume.
Ako uzimate psa s ulice, tim psima uglavnom ne treba socijalizacija, ali im treba struktura u kući.
Štene morate odgojiti i morate imati na umu da štene od dva mjeseca jako brzo upija vašu rutinu, vaše navike. Pas uči konstantno dok je uz vas. Ako radite pogrešne stvari i to štene uči pogrešnu rutinu i pogrešne navike.
U leglu je bitno u kojoj je pas ulozi jer su psi bića čopora, a svaki čopor ima svoju strukturu koja se dijeli na početak, sredinu i kraj čopora. U čaporu imate dominantne pse, srednju kategoriju pasa koja je najjednostavnija, idealni za velike obitelji, kaos „happy go lucky“, i treću kategoriju, a to su osjetljivi ili plahi psi.
Ako osoba koja je jako dominantna uzme plahog ili osjetljivog psa onda će taj pas s vremenom razviti veću nesigurnost. Ako je osoba plaha onda za nju nije dominantan pas jer će pas preuzeti ulogu vođe.
Trebamo zaboraviti estetiku psa, a trebali bismo gledati koja je pas kategorija u čoporu i koju razinu energije ima – visoku, srednju ili nisku. Estetika je zadnja.
Problem je kad ljudi nabave psa koji im estetski najviše odgovara ili s mišlju da uzmu onog psa koji im je prvi došao. Pas koji dođe do vas obično ima visoku razinu energije i to nema veze s time da nas je odabrao nego je samo prvi došao.
Pasmina je bitna, ali ne i presudna.
Ako želite rekreativnog psa nemojte nabaviti pasminu koja je predviđena za lov, traženja, kopanja i slično.
Kako zadovoljiti svakodnevne potrebe pasa?
Potrebno je svakodnevno izvoditi aktivnosti koje će zadovoljiti psiho- fizičke potrebe psa. To znači da pas treba ići u šetnju barem sat i pol u komadu, moramo mu davati neke zadatke i mora se družiti sa svojom vrstom.
Može li se svaki pas izdresirati?
Može, ako nema neki neurološki problem. Ovisi o stupnju traume, ali da, moguće je.
Koja je uloga vlasnika u dresuri?
Uloga vlasnika je velika, ali morate imati ideju kako se nešto radi i kako se to može učiniti. Morate i vi učiti.
Ako imamo problema s našim ljubimcem kome se obratiti?
Nekome tko svojim znanjem i iskustvom može pokazati i dokazati da može pomoći
vašem psu.
Foto:Niko Spevec